Šta je low-code? Jednostavan vodič

Low-code je način pravljenja softvera u kojem se većina aplikacije sastavlja vizuelnim alatima, kao što su ekrani povuci-i-spusti, modeli podataka i dijagrami tokova rada, a programeri pišu male količine koda samo za delove koje ti alati ne mogu da pokriju. Nalazi se između tradicionalnog programiranja i no-code pristupa. Termin je popularizovala istraživačka kuća Forrester 2014. godine, a poznate platforme uključuju Microsoft Power Apps, OutSystems, Mendix i Retool.

Zašto je važan kada pravite aplikacije uz AI

Ako razmišljate o pravljenju aplikacije, sresti ćete tri naziva: no-code, low-code i AI alati za aplikacije. Često se mešaju, ali su namenjeni različitim ljudima. Low-code platforme uglavnom ciljaju IT timove kompanija, a mnoge pretpostavljaju da neko u timu može da piše kod kada vizuelni alati stignu do granice.

To vam pomaže da ne izaberete alat napravljen za IT odeljenje od 50 ljudi kada ste sami sa idejom, ili obrnuto, da ne izaberete jednostavan alat za složen poslovni sistem. Takođe objašnjava zašto AI alati menjaju sliku: kada AI piše kod umesto vas, „low“ u low-code manje znači, jer ručno napisani delovi više nisu najteži deo.

Svakodnevna analogija

Razmislite o pripremi večere.

• Tradicionalno programiranje je kuvanje od nule: sirovi sastojci, potpuna kontrola, mnogo veštine i vremena.
• No-code je kutija sa gotovim obrokom: sve je unapred odmereno uz recept. Brzo i pouzdano, ali kuvate ono što je u kutiji.
• Low-code je kutija sa gotovim obrokom plus dobro opremljena kuhinja. Pratite recept za većinu obroka, ali vešt kuvar može da doda svoj sos, zameni sastojak ili promeni korak.

Razlika je u kuhinji. Low-code vam daje izlaz u pravi kod, što je moćno, sve dok neko zna da kuva.

Kako rade low-code platforme

Većina low-code platformi deli nekoliko funkcija:

Poslednji red je često odlučujući faktor za veće kompanije. Low-code platforme su napravljene tako da IT zadrži nadzor dok više ljudi pravi aplikacije.

Radni primer: aplikacija za odobravanje troškova

Kompanija od 200 zaposlenih želi da zameni tabele sa troškovima koje se šalju mejlom aplikacijom.

Sa low-code platformom, tim bi mogao da:

1. Vizuelno modeluje podatke. Expense ima zaposlenog, iznos, kategoriju, fotografiju računa i status.
2. Dizajnira ekrane prevlačenjem komponenti. Obrazac za podnošenje troška, lista za menadžere, kontrolna tabla za finansije.
3. Crta tok rada. Podneto → menadžer odobrava → ako je iznos veći od određenog, finansije odobravaju → isplaćeno.
4. Povezuje postojeće sisteme. Prijava preko Microsoft ili Google naloga kompanije; pronalaženje menadžera svakog zaposlenog iz HR sistema.
5. Piše malo koda tamo gde treba. Recimo da pravilo o tome koji troškovi zahtevaju odobrenje finansija zavisi od budžeta odeljenja koji žive u drugom sistemu. Programer piše kratku skriptu koja preuzima budžet i donosi odluku.
6. Objavljuje preko IT-a. Platforma upravlja hostingom, pravilima pristupa i evidencijom izmena.

Koraci 1–4 mogao bi da uradi tehnički siguran poslovni analitičar. Korak 5 traži programera. Ta podela je suština low-code pristupa.

Low-code vs no-code vs AI alati za aplikacije

Granice se brišu: mnoge no-code i low-code platforme sada imaju AI asistente, a AI alati mogu da naprave iste interne alate za koje je low-code poznat. Pogledajte no-code vs AI alati za aplikacije za više.

Ključni pojmovi

Česte greške i zablude

• „Low-code znači da svako može da napravi bilo šta.“ Vizuelni delovi su pristupačni, ali složene aplikacije i dalje traže programerske veštine, posebno za integracije i posebnu logiku.
• „Low-code je samo za prototipove.“ Mnoge kompanije vode važne interne sisteme na low-code platformama. Kompromis je zavisnost od platforme, a ne nedostatak ozbiljnosti.
• Podcenjivanje vezivanja za platformu. Vaši ekrani i tokovi rada obično žive u formatu platforme. Prelazak znači ponovnu izgradnju.
• Ignorisanje cene po korisniku. Neke platforme naplaćuju po osobi koja koristi aplikaciju, što može mnogo da košta kada interni alat uvedete u celu kompaniju. Proverite pre nego što se obavežete.
• Preskakanje dosadnih delova. Dozvole, revizioni tragovi i testiranje važni su i u low-code-u kao i u običnom kodu.

Šta pitati pre izbora (i šta tražiti od AI alata)

• „Ko će ovo praviti i održavati, imamo li nekoga ko zna da piše kod?“
• „Koliko košta kada svi u kompaniji koriste ovo?“
• „Možemo li da se povežemo sa našim sistemom za prijavu i postojećim podacima?“
• „Ako napustimo platformu, šta možemo da ponesemo?“

Ako za interni alat izaberete put preko AI alata za aplikacije, korisni zahtevi su:

• „Napravi aplikaciju za odobravanje troškova: zaposleni podnose, menadžeri odobravaju, sve preko [iznos] takođe zahteva finansije.“
• „Samo menadžeri mogu da vide troškove svog tima. Sprovedi to na serveru.“
• „Zabeleži svako odobrenje i odbijanje, sa tim ko ga je uradio i kada.“

Za više o ovoj vrsti aplikacije pogledajte kako napraviti interni alat i alternative za Retool.

Low-code i Mythex

Mythex je AI alat za pravljenje aplikacija, a ne low-code platforma: nema vizuelnog editora tokova rada. Aplikaciju opišete u chatu, a agent piše kod: ekrane, tabele u bazi podataka i logiku na serveru, što možete da vidite u živom pregledu i objavite. Ono što bi na low-code platformi zahtevalo programera, ovde je samo još jedan zahtev. Na Pro planu dobijate pun editor koda, izvoz i sinhronizaciju sa GitHub-om, pa programer može da preuzme projekat. Za velike kompanije kojima treba ugrađeno upravljanje i duboke enterprise integracije, namenska low-code platforma i dalje može biti bolji izbor.

Pitanja